Ком Омбо дочекује реку лицем у лице. Тамо где већина египатских храмова стоји повучено од Нила, овај стоји на окуци обале тако близу воде да крстарећи бродови пристају готово до његових ногу, а стубови хватају касно сунце право са реке. Окружење је пола чаролије — земља шећерне трске која се пружа иза, фелуке које промичу, и храм који у сумрак сија боје кајсије. То је мали град са једним, чудним и прелепим разлогом за застанак, а прилаз водом, са светилиштем које се полако уздиже у видокруг, један је од најлепших долазака на целом Нилу.

Оно што храм чини изванредним јесте његова двострукост. Саграђен је за два бога одједном и савршено подељен по средини — близаначки улази, близаначке дворане, близаначка светилишта — јужна половина за Собека, бога крокодила, северна за Хароериса, облик сокола Хоруса. Све долази у паровима, пресликано с језивом симетријом. На једном зиду, исклесан у камену, налази се чувени панел хируршких и медицинских инструмената — форцепса, скалпела, вага — међу најранијим таквим приказима познатим. У суседству, мали Музеј крокодила излаже мумифициране крокодиле узете из светог комплекса храма, кожнате и узнемирујуће.

Изван храма, сама река је ужитак. Фелука вас изведе на Нил где је светло најбоље, док се једро пуни и опада млитаво. На обали потражите дубоки цилиндрични ниломер некада коришћен за мерење годишње поплаве. Добро темпирајте посету и можете скренути на пијацу камила у оближњем Дарау, једну од највећих у Египту, где животиње догнане из Судана мењају власнике у прашњавом, бучном, потпуно неромантичном спектаклу — подсетник да је овај потез Нила био трговачка раскрсница далеко дуже него што ниједан храм стоји овде.