Александрија окреће леђа пустињи и гледа у море, и та једна чињеница чини да делује као друга земља. Основао ју је Александар Велики, а некада је била дом највеће библиотеке древног света и светионика Фароса; два миленијума је провела као најкосмополитскија лука Средоземља — грчка, римска, јеврејска, италијанска и левантска у исто време. Оно што остаје јесте град избледелог сјаја: ар-деко фасаде испругане морском соли, кафеи из доба бел епока и дуг закривљени Корниш створен за вечерњу шетњу док таласи прелазе преко зида.

Историја је овде слојевита и често под земљом. Катакомбе Ком ел-Шукафе спирално се спуштају три нивоа у стену где се египатска и грчко-римска погребна уметност стапају; Римски амфитеатар у Ком ел-Дики једини је у Египту; а Каитбејева цитадела, морска тврђава из 15. века, стоји на самим рушевинама изгубљеног Фароса на улазу у луку. Модерни одјек древне библиотеке, Bibliotheca Alexandrina, је заслепљујући искошени стаклени диск на обали — храм знања из 21. века подигнут тамо где је првобитни некада изгорео.

Али Александријци ће вам рећи да је прави разлог за долазак да једете рибу и пијете кафу. Морски плодови су најбољи у Египту: на местима попут Fish Marketa застакљених зидова изнад луке или вековних грчких установа у Абу Киру, бирате свој улов на килограм и гледате како се пече на роштиљу. Између оброка, књижевни кафеи — фрескама украшени Trianon, раскошни Délices на тргу Сад Заглул — одржавају стари, спори ритам морског поветарца у граду.