Порт Саид је рођен из Суецког канала и никада то није заборавио. Основан 1850-их као средоземна капија ка великом пловном путу, израстао је у космополитску слободну луку кроз коју су пролазили бродови и морнари из сваког океана — а тај поморски понос га још увек дефинише. Силуета је поворка елегантних колонијалних здања с дубоким дрвеним балконима и зеленокуполним обрисима, испред обале где, чак и сада, контејнерски бродови и танкери промичу у достојанственој поворци на путу ка каналу и из њега. То је град који делује вечито на ивици негде, постављен између мора и остатка света.

Пловни пут је спектакл, а град је уређен да га посматра. Величанствено здање Управе Суецког канала, крунисано својом тројком зелених купола, надноси се над улаз у канал попут световне катедрале. Дуж обале се протеже Корниш, где цео град шета да гледа бродове, а са његовог кеја мали трајект за Порт Фуад превози преко канала — бесплатан, двоминутни прелаз који вас технички носи из Африке у Азију и назад. Постамент Де Лесепса подсећа на француског инжењера канала, док Војни музеј Порт Саида и фотогеничне улице колонијалне четврти попуњавају остатак приче.

Порт Саид носи свој слободнолучки идентитет лако и са уживањем. Куповина у бесцаринској зони је дугогодишњи локални спорт, а градске улице око знаменитости попут Ел Борга и Gianole брује од кафеа и старих посластичарница. Морски плодови су велика основна намирница — рибља пијаца снабдева ресторане дуж обале, а вечера значи шта год је тог дана стигло, са роштиља или пржено. Увече балконске фасаде блистају, породице шетају Корнишем, а светла бродова који пролазе клизе преко тамне воде. Упркос свој својој индустријској сврси, то је опуштен град мириса соли који срећно живи по ритму мора.