Фарафра је најтиши кутак Западне пустиње, и ту самоћу носи поносно. Најмања и најудаљенија међу великим оазама, она је заправо једно бедуинско насеље — Каср ел-Фарафра — ниских кућа од непечене цигле, палмових вртова и топлих извора, окружено ничим осим песком у сваком правцу. Има мало знаменитости за обилазак и то је управо поента: људи долазе у Фарафру да се растерете, да пију нану чај с гостопримљивим мештанима и да седе на самој ивици једног од најчуднијих пејзажа на земљи.

Јер велика привлачност Фарафре лежи тек испред врата. Северни делови Националног парка Бела пустиња почињу на кратку вожњу даље, кредни плато еродиран у сан од бледих скулптура које се запале у залазак сунца и сијају под месецом. Успут стоји Кристална планина, чије кварцне жице светлуцају на сунцу, а дине Великих пешчаних дина котрљају се ка хоризонту. У граду, ексцентричан Музеј Бадр је једина културна станица — галерија од непечене цигле локалног самоуког уметника, пуна слика и народних скулптура које хватају живот оазе боље од било ког водича.

Текстура Фарафре је блага и спора. Утоните у сулфурну воду која се пуши у Бир Сити док се пустиња хлади, тумарајте палмовим вртовима где извори све чине невероватно зеленим, и пустите да ритам Бедуина овог места преузме. Класичан ужитак је преконоћни сафари у Белу пустињу одавде — камп међу кредним кулама, ватра под колосалним небом и тишина тако потпуна да можете чути како се песак помера. Дуговечни смештај Badawiya чини гостопримљиву базу пре и после дина.