Света Катарина лежи високо у унутрашњости Синаја, тишина гранита и танког бистрог ваздуха на неких 1.600 метара изнад мора. Ово је кров полуострва, планинско светилиште где су вера и стена везане заједно петнаест векова. Џабалија Бедуини, потомци слугу послатих да чувају манастир, још увек негују воћњаке у вадијима и воде путнике стазама којима су њихове породице ходале генерацијама. Сам град је мали и неужурбан; права величанственост је у врховима који га окружују, тишини међу њима и ноћном небу тако тамном и пренатрпаном звездама да делује готово опипљиво.

У срцу свега стоји манастир Свете Катарине, основан у 6. веку под царем Јустинијаном и ниједном напуштен — најстарији непрекидно делујући хришћански манастир на Земљи. Унутар његових утврђених зидина расте Купина неопалима из Књиге изласка, а његова библиотека чува једну од највећих светских збирки раних рукописа и икона. Изнад се уздиже Гебел Муса, Мојсијева планина, на коју се пење пре зоре камилском стазом или отприлике 3.750 Степеника покајања тако да до врха стигнете кад сунце сване над морем голих врхова. Још више је планина Света Катарина, највиша планина у целом Египту.

Најтиши ужитак овде долази након мрака, кад једнодневни посетиоци оду и хладноћа се смести. У камповима попут Sheikh Mouse и Foxa, бедуински домаћини кувају сладак чај над отвореном ватром и пеку хлеб у жару док се Млечни пут окреће изнад главе у изванредној бистрини. Вођена ноћ посматрања звезда, подаље од сваког електричног светла, сама је по себи довољан разлог за путовање. Топло се обуците — чак и лети надморска висина оштро спусти температуру кад сунце зађе, а пустињска хладноћа је део чаролије.