Нувеиба је Синај у свом најнеужурбанијем издању — дуга, разбацана низа палмама засењених бедуинских кампова нанизана дуж Акабског залива, где се пустињске планине спуштају готово право у запањујуће плаво море. Нема правог града вредног помена, нема журбе и мало буке; људи долазе овамо управо да успоре. Дању је светло жестоко а вода мирна; у сумрак планине иза плаже сијају дубоко ружичасто, а преко уског залива обала Саудијске Арабије постаје златна па љубичаста. То је врста места где се планирано преноћиште лако развуче на недељу.

Ужици су једноставни и обликовани пејзажом. Плажа Тарабин, тек северно, је најживља трака, са својим колибама и кафеима који се изливају на песак. Даље, кампови у Рас Шаитану су тиши, грађени за висеће мреже, пливање и неактивност. У унутрашњости, теренац и кратка шетња доводе вас до Шареног кањона, уске клисуре зидова од песковника испругане окером, рђом и љубичастом, док блажи Вади ел Вешваши нуди полудневну шетњу кроз палме и стене. Назад на обали, кућни гребени се обрушавају тек уз обалу, лак снорклинг право са плаже.

Након мрака, живот се окупља око ватре. У камповима попут Habiba Beach Lodgea и колиба у Рас Шаитану, бедуински домаћини пеку дневни улов и служе га под небом густим од звезда, уз једине звуке запљускивања залива и пуцкетања нанесеног дрвета. Има и практичне магије у овом месту: из луке Нувеибе, трајект прелази у Акабу у Јордану, стављајући Петру надохват дужег путовања. Али већина путника открива да је највећи луксуз једноставно остати на месту, бос, без икаквог посебног места на које треба да стигне.