Марса Алам је место где Црвено море утихне. Далеко доле на јужној обали, изван домашаја великих одмаралишних трака, то је танка линија ронилачких одмаралишта стиснута између сурових пустињских планина и воде готово нестварно плаве боје. Овде има мало тога да се „ради“ у уобичајеном смислу, и управо у томе је чар — град је база, а права дестинација је на отвореном мору. Људи долазе ради роњења и ронидбе с маском, ради прилике да заплове са створењима која су другде углавном нестала, и ради ноћи тако тамних да се звезде чине довољно близу да их узнемирите.

Морски списак је изванредан. Гребен Elphinstone, окомити прелом на отвореном мору који патролирају дугоперајне и ајкуле чекићарке, једно је од легендарних ронилачких места Египта. Залив Абу Дабаб привлачи рониоце с маском који се надају да ће делити плићак са дугонзима и зеленим корњачама које пасу морску траву, док су Сатаја и гребени Dolphin House у спрудовима Фјури Шолс чувени по сталним јатима делфина обртача. Северно од града, Марса Мубарак нуди још један благ залив корњача и морске траве, а заштићени потез Националног парка Вади ел Гемал чува гребене, острва и мангрове дуж обале.

На копну је текстура пустиња и историја, а не ноћни живот. Вади ел Гемал се протеже у унутрашњост у земљу Абабда Бедуина, где можете пити сладак чај и читати вадије у потрази за газелама и козорозима, а старе римске смарагдне руднике Сикаит крију у брдима — древни извор зеленог камена у Египту. Већина вечери, међутим, припада ронилачким одмаралиштима: ниским, сољу избледелим местима попут The Oasisa или Marsa Shagra Villagea, где се дан завршава босоногом вечером, разменом утисака о виђеном тог дана и дугом тишином дубоког југа.